Arben Ljoši je direktor Direktorata za istraživanje, biblioteku i arhiv pri Skupštini Kosova. Ima više od 14. godina iskustva počevši kao viši pravni službenik u Odeljenju za međunarodnu pravnu saradnju, u krivičnoj i građanskoj stvari, pri Odeljenju za pravdu UNMIK-a i Ministarstvu pravde Kosova. 2010. godine započeo je rad u Skupštini Kosova kao viši službenik u odeljenju za evrospko partnerstvo i od 2012 je direktor diretkorata za istraživanje, biblioteku i arhivu. Od 2014. do avgusta 2010.godine bio je predsednik Komisije za rešavanje sporova i žalbi pri Skupštini Kosova. Takođe je bio zamenik predsednika i član Međuinstitucionalne komisije za procenu upravne prakse u oblasti pristupa zvaničnim dokumentima. Na osnovu odluke prethodnog predsednika Kosova, g. Hašima Tačija, postao je član pripremnog tima za uspostavljanje komisije za istinu i pomirenje za suočavanje sa prošlošću. Tim je završio sa radom 31. oktobra 2020. godine. Gospodin Ljoši je diplomirani pravnik sa obrazovanjem koje obuhvata master studije iz međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Takođe, aktivnosti poput završetka Međunarodnog izvršnog programa za parlamentarno osoblje koje nudi Univerzitet McGill, Škola politike koju nudi Prištinski institut za političke studije i učestvovao je u Školi za evropske integracije. Ljoši je takođe učestvovao u nizu specijalizovanih obuka i praksi, kao što su: programi koje organizuje demokratski dom američkog Kongresa, parlaament Hil, Kanada, evropski parlament, itd.

Ass. Prof. Nita Luci je doktorirala antropologiju na Univerzitetu u Mičigenu - Ann Arbor. Ona je feministkinja, naučnik i aktivistkinja. Takođe predaje na odseku za antropologiju, sociologiju i savremenu umestnost na Univerzitetu u Prištini i na Američkom Univerzitetu na Kosovu (A.U.K). Njena doktorska disertacija je naslovljena na nacionalističku kulturu poltiike, maskulinitet, nasilje i politički pokreti. Luci je 2013. godine suosnovala Univerzitetski programa za Rodne studije i istraživanja na Filozofskom fakultet. Primila je brojne stipendije za istraživanje i vodi nastavni i istraživački projekat na Univerzitetu u Prištini. Ona je takođe izabran za saradnika na Institutu za rodna istraživanja na koledžu Dartmouth 2013.godine. Trenutno je saradnik kosovskog pravca u UK AHRC (Global Challenges) projekat „Promena priče“ koji istražuje načine na koji umetnici, organizacije zasnovane na umestnost i institucije rade sa umetnošću i mladim ljudima i kroz njih građansko obrazovanje i suočavanje sa prošlošću na Kosovu. Trenutno je angažovana u istraživački projekat koji se bavi razvojem novih energetskih politika na Kosovu i u načine na koje energetski razvoj stvara pristup, upravljanje i distribuciju resursi i reproduktivni rad.

Ariana Musliu Šoši je izabrana po prvi put za poslanicu Skupštine Kosova ispred demokratske stranke Kosova (PDK). Osnovnu i srednju školu završila je u Prištini, a zatim se preselila u Pensilvaniju, Sjedinjene Države kao student na razmeni u srednjoj školi Conrad Veiser. Po povratku na Kosovo stduirala je na Univerzitet u Prištini, stekavši diplomu političkih nauka. Istovremeno je stekla još jednu diplomu iz javne politike i upravljanja na Američkom univerzitetu na Kosovu (RIT, SAD). Njena karijera započela je praksom u kancelariji sekretara u Vladi Kosova 2006. godine. Dok, 2007. godine počela je da radi u Skupštini Kosova kao viši službenik za međunarodne odnose. Magistrirala je iz javne uprave na Američkom univerzitetu na Kosovu (RIT, SAD) i iz međunarodnih odnosa i diplomatije na Univerzitetu Okford, Engleskoj. Musliu-Šoši, predstavlja kosovsku skupštinu kao nacionalni koordinator u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Parlamentarnoj skupštini NATO-a, Evropskom parlamentu, Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EVROPSKE UNIJE-KOSOVO (SAPC), Parlamentarnoj skupštini Frankofonije i Parlamentarnoj skupštini Skupština Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi.

Atifete Jahjaga - predsednica Republike Kosovo (2011 - 2016) Atifete Jahjaga bila je četvrta, i prva žena predsednica Republike Kosovo, koju je izabrao Skupstina Kosova. Gospoda Jahjaga je prva Kosovska nestranački kandidat, prvi šef države u modernoj istoriji Balkana i najmlađi svetski lider koja je izabrana na najvišu funkciju. Jahjaga redovno učestvuje na nacionalnim i međunarodnim konferencijama i inicijativama čiji je cilj osnaživanje žena i podrška preživjelima seksualnog nasilja tokom rata. I dalje je posvećena svojoj borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije i nepokoljebljiv promoter mira i stabilnosti za Balkan i šire. Tokom svog mandata, Jahjaga je marljivo radila na tome da žene dovede u prvi plan političkog, ekonomskog i društvenog života Kosova kao sredstva za obezbeđivanje dugotrajne demokratije. U tom kontekstu, 2012. godine organizovala je Međunarodni samit žena „Partnerstvo za promene - osnaživanje žena“, kojem je prisustvovalo 200 lidera sa Kosova, šire Evrope, Severne Amerike, Afrike i Bliskog Istoka. Samit je pružio mesto ženama iz regiona da pređu etničke barijere i okupe se da pokrenu i promovišu platformu za njihovo osnaživanje kao žene širom Balkana. Diskusije su dovele do stvaranja Prištinskih principa koji afirmišu prava žena na političko učešće i zastupanje, ekonomske resurse i pristup bezbednosti i pravdi i poziva na akciju za ostvarivanje ovih principa u realnosti. Ove principe usvojila je kao rezoluciju Skupština Kosova. Jahjaga je članica Saveta žena svetskih lidera od 2012. godine i dobitnica je brojnih počasti i priznanja, uključujući Doctor Honoris Causa sa Univerziteta u Durhamu (2013), nagradu za vođstvo u javnoj službi iz Clinton Global Initiative (2014) , i počasni stepen doktora pravnih nauka sa Univerziteta u Lesteru (2015). U martu 2018. godine, predsednica Jahjaga je osnovala Fondaciju Jahjaga - inicijativu koja se fokusira na osnaživanje mladih i žena da postignu društvene promene na Kosovu.